Srpska Trobojka

SRPSKI PATRIOTSKI SAJT
 
PortalPortal  PrijemPrijem  KalendarKalendar  GalerijaGalerija  Često Postavljana PitanjaČesto Postavljana Pitanja  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  PristupiPristupi  

Delite | 
 

 Protokolarna vojska srbije

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Vukodlak
Admin
avatar

Muški
Broj poruka : 63
Godina : 45
Lokacija : Nova Pazova
Omiljeni Vojvoda : Omiljen Vojvoda
Datum upisa : 01.06.2008

PočaljiNaslov: Protokolarna vojska srbije   Ned Jul 20, 2008 2:07 am

Radisav Ristić



Protokolarna vojska srbije

Licemerje Amerike

Obećana
vojna pomoć SAD nelegalno proglašenoj državi Kosovo (čitaj: NATO), još
jedan je u nizu poteza američke administracije kojim se krši Povelja
Ujedinjenih nacija (UN). Dvostruki aršini i licemerje Amerike koja
zagovara planetarnu borbu protiv terorizma, potvrdili su da SAD tu
borbu shvata isključivo u svetlu svojih globalističkih interesa.


Svi
u svetu se, po njima, treba da bore protiv onog terorizma koji ugrožava
interese trenutno najveće svetske sile i njenih zapadnih saveznika. To
se, medjutim, ne odnosi na ostatak sveta ma koliko, ma kako i sa bilo
koje strane bio izložen terorističkim akcijama. To ponajbolje ilustruju
reči američkog predsednika Buša koji je uveren kako će pružanje pomoći
Kosovu u adekvatnom naoružanju, osnažiti američku bezbednost i
“afirmisati mir u svetu”.

Svojevremeno kada je takozvana
Oslobodilačka vojska Kosova (OVK), uz gotovo javnu saradnju sa Al
kaidom, krenula u terorističke akcije protiv srpske vojske, policije i
tamošnjih Srba, Amerika je tu nazovi vojsku proglasila terorističkom
organizacijom. U to vreme OVK nije bila interesantna za SAD, ali
kasnije, kada su sa svojim evropskim saveznicima odlučili da na Kosmetu
uspostave svoje vojne baze i ponovo ožive nemački višegodišnji san o
“Drang nach Osten”, okrenuli su “ćurak naopako”.

Posle
“Milosrdnog andjela”, čije je “milosrdje” neočekivano, i po NATO
iritirajuće trajalo punih 78, umesto planiranih tri do pet dana, u prvi
plan Zapada, sa SAD na čelu, bilo je slabljenje vojne moći Srbije. U
prilog tome išla je promena vlasti u Srbiji 5. oktobra 2000. godine.
Nova Vlast DOS-a, koja je uz svestranu pomoć Zapada preuzela kormilo
države, poslušnički je krenula u realizaciju tog po Srbiju pogubnog
plana. Pod parolom “reformisanja vojske” usledilo je masovno
penzionisanje najiskusnijeg i najstručnijeg dela starešinskog kadra. Na
udar su se najpre našli direktni učesnici otpora NATO agresiji – ljudi
koji su vojničkim umećem, hrabrošću i u borbama iskazanim rodoljubljem
, celom svetu pokazali kako i male zemlje mogu relativno dugo
odolevati agresiji velikih. U najboljim godinama, u punoj snazi, sa
nagomilanim ratnim iskustvom, u penziju je otpremljeno više hiljada
starešina: generala, viših i nižih oficira i podoficira. Na mesta
ministara odbrane smenjivali su se ljudi koji su bili produžena ruka
zapadnih nalogodavaca i koji do postavljenja na ta mesta nisu imali
nikakva iskustva u vezi sa odbrambenim pripremama zemlje i
funkcionisanjem oružanih snaga. Za vreme njhovog ministrovanja vojska
se iz dana u dan urušavala, da bi se, konačno, svela na instituciju
sposobnu samo za protokolarne aktivnosti.


“Stečajno” stanje vojske

U
vreme kada su ti ministri donosili odluke i preduzimali konkretne mere
u vezi sa reformisanjem Vojske SRJ, Vojske Srbije i Crne Gore i danas
Vojske Srbije, smanjivalo se njeno brojno stanje, uništavala borbena
tehnika, više puta skraćivano služenje vojnog roka, odnosno vreme
borbene obuke, i uvelo takozvano “civilno” služenja vojnog roka.
Ugašene su mnoge borbene jedinice, ukinuto više desetina garnizona, a u
pojedinim delovima zemlje brojno stanje vojske nije bilo na nivou većem
od njene taktičke upotrebe. Uz to, vojsku su pratile afere nezabeležene
u njenoj višegodišnjoj istoriji. Do danas, na primer, nema zvaničnog
objašnjenja zbog čega je svojevremeno uništen celokupan kontigent
protivvazdušnih orudja “Strela – M”, nema razrešenja afera “Pancir”,
“Satelit” i više drugih koje su vojsku – nekada najpopularniju
instituciju u zemlji, srozale na nivo neugledne, korumpirane i
neprofesionalne organizacije.

Imajući sve to u vidu, s pravom se
postavlja pitanje: imamo li danas vojsku spremnu i sposobnu da se
uspešno suprotstavi eventualnom daljem rastakanju zemlje? Odgovor je:
nemamo! A nemamo je zato što su ljudi koji su proteklih osam godina
bili dužni da je kadrovski, stručno i borbeno osposobljavaju, činili
sve da je, izvršavajući naloge sponzora sa Zapada, svedu na nivo
organizacija koje se, figurativno rečeno, nalaze pod stečajem.
DOS-ovsko “reformisanje” vojske opravdavalo se, što se i danas čini,
tvrdnjom da Srbija nikoga neće napadati, niti da joj preti opasnost sa
bilo koje strane. Takvo “opravdanje” je više nego neozbiljno i sa
stanovišta politike odbrambenih priprema neprihvatljivo i krajnje
neprofesionalno. Jer čak i pod pretpostavkom, sumnjivom i
diskutabilnom, da nam trenutno ne preti nikakva opasnost sa strane,
vojska u svako vreme i u svim stanjima medjunarodnih odnosa mora biti
spremna i osposobljena da brani teritorijalnu celokupnost zemlje. Tako
se danas, bez obzira na materijalne mogućnosti, odnose mnoge zemlje,
ne samo u našem okruženju već i u čitavom svetu.


Vojske susednih zemalja

Grčka,
Bugarska, Madjarska, Rumunija, Hrvatska, a pridružuje im se, evo, i
veštačka državna tvorevina na Kosmetu, poseduju u odnosu na Srbiju
znatno veću vojnu moć. Bilo koja od navedenih zemalja, ako bi u ovom
trenutku ispoljila teritorijalne pretenzije, mogla bi ih, putem vojne
sile, mirne duše i bez većih problema da realizuje. A kada je već reč
o teritorijalnim pretenzijama prema delovima srpske zemlje, njih je,
kao što je poznatom bilo mnogo u prošlosti, a nagoveštavaju se i danas
kako od nekih krugova iz inostranstva, tako i od pojedinih ekstremnih
grupacija unutar Srbije. Istorijske su činjenice, na primer, da
Madjari odavno imaju aspiracije na prostore Bačke, Bugari na delove
istočne Srbije, Rumuni na Banat, Hrvati na Srem, a evo sada i Albanci
na nekoliko opština u južnoj Srbiji. Svi oni, u to ne treba sumnjati,
priželjkuju da se na medjunarodnoj sceni stvore povoljni politički
uslovi kako bi ostvarili te ciljeve. Realizacija tih ciljeva će,
ligično, biti lakša i bezbolnija ako Srbija ne poseduje odgovarajuću
vojnu silu koja bi, ako ništa drugo, delovala kao odvraćajući vojni
faktor.

Imajući u vidu brojno stanje kopnene vojske i njenu
skromnu opremljenost savremenim borbenim sredstvima i sistemima,
nepostojanje avijacije i adekvatne protivvazdušne odbrane, očigledno je
da bi Srbija bila lak plen za svakog pretendenta na delove njene
teritorije. Primera radi navedimo da Grčka, sa približni istim brojem
stanovnika i površinom teritorije, ima deset puta brojniju armiju, uz
neuporedivo savremeniju i masovniju avijaciju, oklopno-mehanizovane
jedinice, borbene sisteme, sredstva veze… Ko to danas preti Grčkoj,
članici NATO-a i EU, da bi morala da drži toliku vojsku?

Bugarska,
brojno i teritorijalno znatno manja od Srbije, ima duplo brojniju
vojsku i, takodje, daleko savremenija borbena sredstva, sisteme,
logistiku i ostalo što jednu vojsku čini savremenom i borbeno sposobnom
da u uslovima lokalnog ratovanja uspešno brani svoju i osvaja tudju
teritoriju. Madjarska, sa manjom površinom i približno istom brojem
stanovnika, takodje je, kada je kvalitet oružanh snaga u pitanju, za
“tri koplja” nadmašila Srbiju.
U vreme kada Srbija nema avijaciju
kao vid oružanih snaga, Hrvati poseduju “Migove” – 21 i 29, borbene i
druge letilice kao što su “Galeb”, “Super-galeb”, “Kraguj”, “Jastreb”
i “Orao”, helikoptere “Mi-2”, “Mi-4, “Mi-8”, “Mi-14” i “Mi-24”. Hrvati
takodje poseduju znatan broj tenkova, oklopnih transportera,
protivoklopnih orudja i sisteme protivvazdušne odbrane.


Inferiornost Vojske Srbije

Za
razliku od navedenih zemalja, operativni sastav Vojske Srbije, više je
nego inferioran. Od nekada respektivnih borbenih jedinica, formiranih u
okviru armija, korpusa i divizija, Srbija danas raspolaže sa samo
četiri patuljaste kopnene i jedne specijalne brigade. Te jedinice,
napadne li nas neko – ne daj Bože, nisu u stanju da brane ni mesta gde
su stacionirane, a kamoli veći deo teritorije. Primera radi uzmimo Prvu
brigadu kopnene vojske čija je komanda i deo jedinica u Novom Sadu, a
deo u Bačkoj Topoli, Šapcu, Sremskoj Mitrovici i Pančevu. Brigada ima
12 bataljona od kojih su pet (pešadijski, dva mehanizovana, tenkovski i
artiljerijski divizion) namenjeni za operativnu upotrebu, a ostalih
sedam, medju kojima: Komandni, dva pontonirska, Inžinjerijski i
Logistički, što se vidi i iz njihovih naziva, predstavljaju neku vrstu
pomoćnih jedinica u službi operative. Ta i takva brigada, praktično
treba da pokrije gotovo celu teritoriju Vojvodine što je, sa stanovišta
uspešne odbrane, nemoguće i, istovremeno, tužno i smešno. Slična je
situacija i sa ostalim brigadama, čija formacija, opremljenost borbenim
sredstvima i veličina teritorije koju u slučaj ratnih dejstava treba da
pokrivaju, svedoči o neznanju, nesposobnosti, ili, zašto i to ne
pretpostaviti, namernom opstruiranju odbranbene sposobnosti zemlje.
Odgovornost, nema sumnje, leži na ljudima koji su, u skladu sa svojim
funkcionalnim obavezama, najodgovorniji da oružane snage zemlje
adekvatno osposobe za odbranu teritorijalne celokupnosti Srbije.

Šta
u vezi sa odbrambenim pripremama valja očekivati posle najnovijih
izjava ministra odbrane Dragana Šutanovca i načelnika Generalštaba
Zdravka Ponoša u vezi sa odlukom američkog predsednika Buša o isporuci
naoružanja lažnoj državi na Kosmetu. Prvi tvrdi da ta odluka iako
dolazi u nepovoljnom trenutku, ne može da utiče na stabilnost regiona,
jer nije reč o strateškom naoružanju. Mada se u odluci Džordža Buša
nigde ne navodi vrsta i količina naoružanja planirana kao vojna pomoć
Albancima na Kosmetu, srpski ministra ne krije svoju dobru obaveštenost
da nije reč o “strateškom oružju”. Ostaje nam, dakle, da nagadjamo
odakle mu takvo saznanje. Nije, pri tome, potrebno nagadjanje zbog čega
ministrar pokušava da minimizira ovu, u svakom pogledu, monstruoznu
odluku.

Načelnik Generalštaba Ponoš se pridružuje gospodinu
ministru i uz blagu, anemičnu, osudu odluke američkog predsednika,
ocenjuje da slanje borbene tehnike kosmetskim Albancima “ne
predstavlja oružanu pretnju Srbiji”. Ako je zaista tako kako kaže
general Ponoš, onda se odluka o slanju naoružanja “nezavisnom” Kosmetu,
može tumačiti na dva načina: prvi je da se to čini u funkciji odbrane
novostvorene NATO države od eventualnog napada iz Srbije, a drugi je da
će Albanci upotrebom tog oružja preuzeti vlast i na delu Kosmeta
severno od reke Ibra. Druga varijanta je, u svakom slučaju,
najverovatnija, jer Srbija nema ni teoretske mogućnostii da u sadašnjem
odnosu snaga krene u bilo kakvu vojnu akciju. Stoga je očigledno da će
oružje dobijeno na dar od Amerike, Albanci bez oklevanja upotrebiti
kako bi se konačno rešili srpskog prisustva u, pro forma, “svojoj
državi. Albanci su, inače, kao zapeta puška spremni da krenu u pohod
na preostale Srbe na Kosmetu. Očekuje se samo mig i “zeleno svetlo” od
Ujka Sema. A taj dan, svi su izgledi, nije tako daleko. Albanci na
Kosmetu ga sa nestrpljenjem, a tamošnji Srbi sa zebnjom očekuju. Srpski
zvaničnici, izgleda, ne haju mnogo za to. Preokupirani su predstojećim
izborima, odnosno verbalnom borbom za opstanak u foteljama vlasti.


Prva reagovanja

I
dok pojedini srpski zvaničnici traže opravdanje za nerazumnu odluku
Džordža Buša o gomilanju oružja medju ionako više nego dobro naoružanim
kosmetskim Albancima, u svetu - pa i u samoj Americi, sve glasnije se
čuju osude na račun njihovog aktuelnog predsednika. Komentator i
voditelje američke televizijske emisije “Hronika Bele kuće”, gospodin
Luelin King, kaže da bi realizacija odluke američkog predsednika o
slanju oružja na Kosovu, “mogla na nesreću da uzrokuje trku u
naoružanju i regionalnu nestabilnost” i da takvi potezi predstavljaju
“glavni element u destabilizaciji društava i država”. Odluku Džordža
Buša ne odobrava i Dimitrij Rogozin, stalni predstavnik Rusije u NATO
savezu. On je od sekretara alijanse Shefera zatražio tim povodom hitno
sazivanje Stalnog saveta radi razmatranja “štetnih posledica” američkog
predsednika o slanju oružja kosmetskim Albancima. Očigledno je, s tim u
vezi, da će i na predstojećem NATO samitu od 2. do 4. aprila u
Bukureštu, rasprava dobrim delom biti posvećena nagoveštajima, odnosno
odluci o slanju oružja na Kosmet. Nema sumnje da će se na tom skupu
čuti, pored ostalog, i osude na račun onih koji umesto maslinovih
grančica i dalje umesto miroljubivih dogovora, rešenja traže u oružju.






_________________
Na Dnu Mora Pasje Krvi
Nazad na vrh Ići dole
http://vukodlak.magix.net/website
Apis
Добровољац
Добровољац
avatar

Muški
Broj poruka : 44
Godina : 34
Lokacija : Aleksinac, Srbija
Omiljeni Vojvoda : Omiljen Vojvoda
Datum upisa : 25.07.2008

PočaljiNaslov: Re: Protokolarna vojska srbije   Pet Jul 25, 2008 8:23 pm

nasu gase njihovu prave.Car Lazar se u grobu prevrce da mu jedan ustasa rusi i prodaje zemlju.bruka
Nazad na vrh Ići dole
 
Protokolarna vojska srbije
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Srpska Trobojka :: Politika-
Skoči na: