Srpska Trobojka

SRPSKI PATRIOTSKI SAJT
 
PortalPortal  PrijemPrijem  KalendarKalendar  GalerijaGalerija  Često Postavljana PitanjaČesto Postavljana Pitanja  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  PristupiPristupi  

Delite | 
 

 Zaboravljani srpski ratnici

Ići dole 
AutorPoruka
Vukodlak
Admin
avatar

Muški
Broj poruka : 63
Godina : 46
Lokacija : Nova Pazova
Omiljeni Vojvoda : Omiljen Vojvoda
Datum upisa : 01.06.2008

PočaljiNaslov: Zaboravljani srpski ratnici   Ned Jul 20, 2008 2:03 am

Zaboravljani srpski ratnici



Slike borbi i stradanja

Da
kojim slučajem nije bilo fotografija i filmskih traka putem kojih su
ovekovečene mnoge ličnosti i dogadjaji iz oba balkanska i Prvog
svetskog rata, istoriografija Vojske Kraljevine Srbije bila bi
sadržajno znatno siromašnija od one s kojom se srećemo u zvaničnim
istorijskim spisima.


Nedostajala bi
brojna vizuelna svedočanstva zabeležena na celuloidnoj vrpci, čime bi
se pružila mogućnost za se špekulativno interpretiraju pojedina
zbivanja. Tamo gde je dogadjaj ovekovečen fotografijom, naime, znatno
je manja mogućnost, često i potpuno isključena, da se zbivanja – iz
političkih ili drugih razloga, falsifikuju i time dovodi u zabludu kako
domaća tako i strana javnost. Postoji više primera u svetu da su
dogadjaji snimljeni foto-aparatom ili filmskom kamerom, demantovali
istoričare koji su isticali superiornost svojih jedinica i pojedinaca,
a minimizirali uspehe protivnika. Fotografije i filmske slike s kojim
se u vreme Velikog rata, i godinama posle njega, nije moglo da
manipuliše kao što je to danas slučaj, nepogrešivo su ispravljale
namerno i nenamerno načinjene istorijske neistine.

Veliki broj
detalja iz borbi koje je vodila srpska vojska od prve do poslednje
ratne godine, takodje je ovekovečen zahvaljujući nekim znanim i
neznanim ratnim fotoreporterima medju kojima se posebno isticao Rista
Marjanović, u to vreme jedno od najvećih imena u oblasti fotografske
umetnosti. Danas, nažalost, malo ko u Srbiji zna ko je bio čovek čije
su fotografije u toku i posle Prvog svetskog rata obišle zemljinu
kuglu. Jer, gotovo da nije bilo ozbiljnih štampanih glasila u Evropi,
Americi i drugim delovima svetu, na čijim prvim stranicama nisu
osvanjivale fotografije sa ratnih poprišta čiji je autor bio Rista
Marjanović.

Rodjen u Šapcu 1885. godine, Rista Marjanović je kao
mladić u Beogradu pohadjao Slikarsku školu, gde se, pored, palete,
kičice i slikarske boje, ozbiljno “zagrejao” i za rad sa fotografskim
aparatom. Susret sa tom spravom koja je početkom 20. veka još uvek
smatrana novim “svetskim čudom”, opredelio je njegovo životno i
profesionalno opredeljenje. Prve tajne u rukovanju fotografskim
aparatom, spravljanju fiksira i izradi fotografija otkrio je u glavnom
gradu Kraljevine Srbije. Medjutim, izazovi koje su nudili veliki
evropski gradovi, poput Beča, Pariza i Berlina, podstakli su ga da
spakuje kofere i krene u svet u potrazi za novom, savremenijom,
fotografskom tehnikom kojom Beograd, za razliku od navedenih evropskih
gradova, nije raspolagao. Usavršavao se najpre u Beču, zatim u Berlinu,
da bi se konačno skrasio u Parizu – metropoli evropske i svetske
umetnosti. Bio je to za Ristu grad iz snova u kome mu se pružila
prilika za vrhunska dostignuća i sopstvenu afirmaciju. Ubrzo je stekao
visok ugled što je rezultiralo da 1908. godine postane urednik
ilustracije u evropskom izdanju Njujork Herald Tribjuna čije je sedište
bilo u glavnom gradu Francuske.

Iz Pariza na balkansko ratište

Nema
sumnje da bi Rista Marjanović, imajući u vidu rezultate ostvarene na
toj dužnosti, daleko dogurao na hijerarhijskoj lestvici rukovodećih
ljudi na toj dužnosti, da ga nisu sprećile pripreme Srbije za
oslobodilački rat protiv Turske. U vreme najvećih uspeha na uredničkom
poslu uglednog i visoko tiražnog američkog lista, iz Srbije ga poziva
Dragutin Dimitrijević Apis sa preporukom da se pridruži srpskim
ratnicima koji su kretali u pohod za oslobodjenje srpskih zemalja –
Makedonije i Kosova i Metohije. Ne časeći ni časa, Rista je napustio
unosan i dobro plaćen posao u Parizu, obreo se u Beograd i dobio
zadatak, kako su kasnije zabeležili hroničari ratnih zbivanja, “da
snima predstojeće ratne dogadjaje, za buduća pokolenja i za potrebe
propagande”.

Prvi snimci iz tog perioda ovekovečili su masovan
odziv srpskog čoveka da krene u boj protiv vekovnih srpskih
porobljivača. Da “rado Srbin ide u vojnike” nije bila samo propagandna
parola i apel za učesšće u predstojećim borbama, već da je to, u
stvari, bilo pravo stanje stvari medju srpskim seljaštvom, radništvom i
malobrojnom inteligencijom, potvrdjuje veliki broj fotografija koje je
snimio neposredno pre polaska na bojište. Na njima se vide kolone ljudi
koji sa torbama-šarenicama, punim hleba, sira, belog i crnog luka,
pevajući odlaze u svoje ratne jedinice , odakle će, “u ime Boga”,
krenuti u pobedonosne okršaje sa dotle nepobedivom osmanlijskom
vojskom. Te i kasnije fotografije, snimljene prilikom nezadrživih
juriša, naći će se na prvim stranicama mnogih svetskih listova.

U
mnoštvu fotogtrafija snimljenih 1912, prve ratne godine, posebno mesto
zauzimaju one koje je snimio tokom Kumanovske bitke. Dogadjaji koji su
se zbivali na tom ratištu ne samo da su na široka vrata ušli u
udžbenike srpske nacionalne istorije, već su značajno mesto zauzeli i u
svetskoj istoriji ratova. Malo je, medjutim, poznato da su ti dogadjaji
ilustrovani fotografijama Riste Marjanovića koje je snimao krećući se u
borbenom stroju srpskih jedinica. O ratu na Balkanu izveštavali su i
brojni strani dopisnici koji su koristili Ristine fotografije i slali
ih svojim redakcijama. Tako su se slike srpskih vojnika i oficira,
komandanata sve tri armije i prestolonaslednika Aleksandra
Kardjordjevića nalazile na stranicama novina u Beču, Parizu, Berlinu,
Londonu i više drugih evropskih gradova. Izveštajima sa ratišta i
ustupanjem stranim dopisnicima fotografija sa ratišta, evropskom i
svetskom javnom mnjenju je pružena mogućnost da upotpuni sliku o
srpskim ljudima, što je značajno doprinelo rastu ugleda Srbije u svetu.
Neposredno posle rata Rista se vraća u Pariz gde nastavlja da u Njujork
Herald Tribjunu i listovima širom Evrope objavljuje priloge,
ilustrovane fotografijama, o balkanskim ratnim zbivanjima.

Foto-aparatom od Cera do Krfa

U
vreme kada je kao majstor fotografije evropskog formata nastavljao rad
u francuskoj metropoli, na pomolu je bio novi rat koji je pretio da
zahvati daleko šire područje od ratova vodjenih 1912. i 1913. godine na
Balkanu. Prva na udaru predstojećeg svetskog sukoba bila je Srbija.
Ovog puta Risti Marjanoviću nije bio potreban nikakav poziv. Ponovo je
sa fotoaparatom, svojim najjačim “oružjem”, stao u borbeni stroj svoje
zemlje na koju je nasrnula neman Austrougarske, kojoj su se pridružile
Nemačka, Bugarska i Turska. “Škljocao” je svakodnevno spravom koja je
još uvek nazivama “osmim svetskim čudom”.

Kada su
austrougraske horde krenule preko Drine da porobe Srbiju, Rista
Marjanović se sa srpskom vojskom obreo na Ceru, snimao borbena dejstva,
napade i protivnapade, posedanje položaja, ranjenike, zarobljene
austrougarske vojnike i starešine. Opus njegovog umetničkog
stvaralaštva, medjutim, nije se okončao bitkom na Ceru. Cer je, u
stvari, početak ratne hronike vidjene objektivom njegovog foto-aparata.
Rista Marjanović je na ratištima bio prisutan i u vreme borbi vodjenih
na Drini i Kolubari; snimao je srpske juriše i bezglava odstupanja
razbijene austrougarske vojske. Njegova je kamera zabeležila i zverstva
koja su, u nemoći da se suprotstave Srbima, Austrijanci počinili nad
nedužnim stanovništvom. Te fotografije, čija je autentičnost
neporeciva, i danas su svedoci monstruoznosti “civilizovanih”
Evropejaca nad srpskom nejači.

Nije se Rista razdvajao od svog
foto-aparata ni u paklu albanske golgote tokom koje je snimao patnje,
stradanja i umiranja do dolaske srpske vojske na Krf. A i na Krfu, mada
se tu nije ratovalo, za izuzetnog majstora fotografije bilo je posla
preko glave. Na tom ostrvu spasa snimao je iznurene i bolesne,
prisustvovao mnogim samrtnim časovima i slikom beležio napore
sanitetskih ekipa u pružanju obolelim i ranjenim vojnicima. Na Krfu se,
medjutim, završava njegov ratni put jer je Vrhovna komanda odlučila da
se vrati u Pariz i odatle, putem odgovarajućih priloga i fotografija
upozna savezničke i druge zemlje o herojskoj borbi srpske vojske i
zločinima koje su srpski neprijatelji počinili nad civilnim
stanovništvom.

Autentične poruke svetu

U
skladu sa naredjenjem Vrhovne komande, Rista Marjanović je neumorno
prionuo na posao. Ponovo su njegove fotografije krenule u više
evropskih i prekomorskih zemalja. Čitaoci u mnogim delovima sveta
divili su se herojskoj borbi Srba i zgražavali nad surovostima njihovih
neprijatelja. Njegove fotografije su praktično preplavile evropske i
američke medije. Rat je još uvek bio u toku kada je, gotovo bez
predaha, slao poruke svetu putem autentičnih fotografija, snimljenih na
ratištima Srbije, tokom povlačenja iu vreme boravka srpske vojske na
Krfu. Objavljivanje fotografija sa odgovarajućim propratnim tekstom,
medjutim, nije bio jedini oblik kojim je slao poruke svetu o borbi
srpskog naroda. On je u više svetskih metropola organizovao izložbe
fotografija koje je snimio tokom svog dobrovoljnog boravka u Vojsci
Kraljevine Srbije. Na Solunskom frontu se uveliko ratovalo, počev od
1916. godine, kada je Rista organizovao izložbe ratnih fotografija u
Parizu, Londonu i Njujorku. Godine 1917, na primer, u Parizu je
organizovana svesaveznička izložba u Luvru koju je otvorio predsednik
Francuske Remon Poenkare. Fotografije Riste Marjanovića ostavile su tom
prilikom veoma snažne utiske na više hiljada ljudi koji su razgledali
ovu svojevrsnu izložbu o ratnim zbivanjima na tlu Evrope.

Godinu
dana kasnije u Londonu organizuje izložbu u muzeju “Viktorija i
Albert” na kojoj su bile izložene fotografije o borbama na Ceru, Drini
i Kolubari, zverstvima okupatora, povlačenju srpske vojske i njenom
boravku na Krfu. Koliki je značaj u Engleskoj pridavan toj izložbi,
najrečitije govori podatak da ga je otvorio lično lord Derbi i da je
otvaranju prisustvovao engleski kraljevski par. Posle Londona, izložba
je na molbu uglednih američkih ličnosti prikazana i u Njujorku gde je,
kao pre toga u Parizu i Londonu, bila jedan od najposećenijih
kulturno-istorijskih manifestacija.

Rista Marjanović je, dakle,
mnogo učinio za svoju zemlju, ali zemlja za njega, nažalost nije
učinila ništa . Predala ga zaboravu kao da nikada nije postojao. Kada
danas prelistavamo knjige, ilustrovane fotografijama, o balkanskim
ratovima i Prvom svetskom ratu, srešećmo se sa mnoštvom fotografija
čiji je autor upravo Rista Marjanović, ali nigde ni pomena o autorstvu.
Čak ni u Vojnoj enciklopediji, u kojoj su dosta detaljno opisana oba
balkanska i Prvi svetski rat, nema podataka o autorima fotografija,
mada se u njima nalazi veliki broj fotosa koje je snimio upravo veliki
majstor fotografije, dobrovoljnu učesnik u ratovima koje je Srbija
vodila u drugoj deceniji 20. veka. Srbija je, nažalost i nacionalnu
sramotu, prekrila velom zaborava mnoge ljude koji su je u prošlosti
zadužili istinskim rodoljubljem.






_________________
Na Dnu Mora Pasje Krvi
Nazad na vrh Ići dole
http://vukodlak.magix.net/website
 
Zaboravljani srpski ratnici
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Srpska Trobojka :: Zlocini nad Srbima-
Skoči na: